SLUŽBENE PROVERE SISTEMA HACCP OD STRANE NADLEŽNIH INSPEKCIJSKIH SLUŽBI

Glavni razlog službene provere HACCP sistema od strane nadležnih inspekciskih službi je utvrđivanje da li je subjekat koje se bavi hranom sposoban da konzistentno proizvodi, rukuje ili distribuira bezbednu hranu. Da bi subjekat bio posoban za to, neophodno je da je HACCP sistem efektivan. Kada je primena HACCP sistema obavezna, glavni ciljevi njegove službene provere mogu da uključuju: sprovođenje relevantnih propisa; utvrđivanje koliko industrija zadovoljava relevatne zahteve; primena sankcija u slučaju nezadovoljavanja propisanih zahteva; pružanje povratnih informacija industriji; pružanje tehničke pomoći i obuke za industriju hrane i lica iz nadležnih organa; omogućavanje međunarodnih aktivnosti u oblasti hrane (na primer, sertifikaciju između zemalja); dobijanje podataka u cilju unapređenja sposobnosti donošenja odluka.

Sa gledišta službene provere HACCP sistema, najvažniji opšti odgovori koji se očekuju od tog ocenjivanja uključuju da li preduslovni programi (GMP/GHP) i HACCP plan rade efektivno, da li su svi elementi sistema pokriveni na odgovarajući način, da li sistem održava bezbednost hrane i da li jestvarna praksa u skladu sa dokumentovanim procedurama opisanim u planu.

OSNOVNI ELEMENTI SLUŽBENE PROVERE

Nadležni organ ili njegov ovlašćeni zastupnik, koji je odgovoran za ocenjivanje HACCP sistema, treba da dobiju dokaze da su preduslovni programi adekvatni i HACCP planovi kompletni, korektno primenjeni i održavani. Pri tom ocenjivanju, u univerzalne elemente koji treba da budu uzeti u obzir u svim tipovima industrije se ubrajaju sledeći:

U oceni upravljanjasistemom HACCP, naročito treba uzeti u obzir:
− istorijat subjekta u pogledu zadovoljavanja zahteva propisa;
− nivo obuka iz higijene hrane;
− tehničko znanje unutar subjekta ili raspoloživo u njemu.

U oceni razvojaHACCP plana, naročito treba uzeti u obzir:
− tačnost/pouzdanost opisa proizvoda i procesa, uključujući korišćenje proizvoda;
− tačnost/pouzdanost dijagrama toka procesa, uključujući kada, kako i od strane koga je to provereno;
− ekspertiza korišćena u razvoju HACCP plana;
− adekvatnost preduslovnih programa.

U oceni analize opasnosti, naročito treba uzeti u obzir:* da li su sve opasnosti identifikovane, za sve proizvode i procese, kao i razmatranje dokaza, na primer:
− evidencija iz validacije;
− rezultati testiranja;
− istorijat bezbednosti proizvoda;
− korišćenje opštih planova.

U oceni efikasnosti kontrolnih mera, naročito treba uzeti u obzir:
− da li kontrolne mere eliminišu ili smanjuju opasnosti na prihvatljiv nivo:
− da li su sve CCP identifikovane;
− da li su utvrđene adekvatne kritične granice;
− da li su te granice realne i u skladu sa propisima (ako postoje);
− kako su te granice utvrđene (koja ekpertiza i dokazi su korišćeni);
− da li monitoring tih granica obezbeđuje adekvatnu kontrolu opasnosti;
− da li je obuka osoblja na CCP i njenom monitoringu adekvatna;
− da li su korektivne mere u stanju da ponovo uspostave kontrolu, u slučaju njenog gubitka i spreče stavljanje u promet proizvoda koji nije bezbedan.

KONTAKT ZA PRED-OCENJIVANJE HACCP SISTEMA

OKVIR SLUŽBENE PROVERE SISTEMA HACCP

Okvir službene provere HACCP je uglavnom određen njegovom učestalošću i obimom/dubinom ocenjivanja. Učestalost službene provere HACCP sistema zavisi od većeg broja faktora. Najbolje je kada nadležni organ razvije i koristi program ocenjivanja na nacionalnom (ali može i lokalnom) nivou. Pri tome, u takvom programu je utvrđena i učestalost ocenjivanja bazirana na nekoj vrsti šeme za klasifikaciju subjekata koji se bave hranom na bazi rizika koje one predstavljaju. Ta klasifikacija omogućava određivanje prigodne učestalosti službene provere (na primer, subjekti višeg rizika da budu proveravani češće). Takva šema za klasifikaciju subjekata na bazi rizika omogućava bolje iskorišćavanje resursa i fokusiranje na one subjekte koji predstavljaju viši rizik za javno zdravlje.

U zemljama koje se nalaze u inicijalnom periodu uvođenja HACCP sistema, postoji teškoća da se šema za klasifikaciju rizika bazira isključivo na tačnoj oceni rizika koji predstavljaju subjekti, pošto bi za tu tačnost bilo potrebno raspolagati podacima tipa trenda za date subjekte. Međutim, za utvrđivanje trendova je potrebno izvesno vreme. Stoga se, pri formiranju šema za klasifikaciju subjekata na bazi rizika koji predstavljaju, u obzir uzimaju i drugi faktori. Oni uključuju istorijske podatke dobijene iz drugih vrsta službenih kontrola i inspekcija kojima su subjekti bili podvrgnuti, sistema kontrole kvaliteta u njima, nivo korišćenih tehnologija, nameravani način korišćenja njihovih proizvoda, kao i populacione grupe izložene njihovim proizvodima.

U pogledu učestalosti, službene provere HACCP se mogu podeliti na sledeće tipove:
Redovna provera – Ono zavisi od istorijata efikasnosti primene HACCP predmetnih subjekata i obavlja se u pravilnim vremenskim periodima.
Slučajna provera – Ono se koristi kao dodatak redovnom ocenjivanju, u cilju poboljšanja njegove objektivnosti, a obavlja se samo povremeno.
Vanredna provera – Ono se vrši samo kod iznenadnih događaja u vezi bezbednosti hrane, na primer, pojava epidemija alimentarnih oboljenja ili sumnje na njih.
Dodatna provera – Pod njim se podrazumeva ocenjivanje prethodno ocenjenih subjekata kod kojih je došlo do promena procesa i/ili proizvoda.
Dobrovoljna provera (“pred-ocenjivanje”) – Može da se obavlja na inicijativu samog subjekta, na primer, kao podrška kod njegove pripreme za nastup na nova tržišta. S druge strane, službene provere HACCP mogu da se razlikuju i po obimu/dubini u koje se ulazi tokom samog ocenjivanja. Sa tog gledišta, ocenjivanje se može podeliti na “potpunu proveru” i “delimičnu proveru”, a koji od ta dva tipa će se primeniti u datom slučaju, zavisiće od:  klasifikacije nivoa rizika datog subjekta; veličine subjekta; broja zaposlenih; obima proizvodnje; složenosti operacija; nivoa ekspertize raspoložive unutar subjekta; količine resursa na raspologanju; postojanja uvedenih menadžment sistema (ISO, TQM); rezultata iz prethodnih ocenjivanja; populacije, ili rizičnih sub-populacija, izloženih datim proizvodima.

Najčešće, za “delimičnu proveru” će se odlučiti kada se samo proverava da li je subjekat korigovao neke specifične nedostatke na koje je nadležni organ prethodno upozorio ili kod subjekata a koje je za prethodnim ponovljenim ocenjivanjima utvrđeno odlično stanje HACCP sistema.

EXTERNI AUDIT – KOMPETENCIJE SLUŽBENIH OCENJIVAČA HACCP-a

Ključne kompetencije potrebne za obavljanje službene provere HACCP sistema zavise od potencijalnih rizika za javno zdravlje koje subjekti mogu da predstavljaju i od kompleksnosti operacija koje  oni obavljaju. Naravno, u slučajevima visoko rizičnih i vrlo kompleksnih subjekata, idealno bi bilo da ocenjivanje obavlja tim ocenjivača, ali u većini slučajeva jedan ocenjivač koji poseduje odgovarajuće znanje i iskustvo može uspešno da ga obavi.

U ključne kompetencije se ubrajaju:  znanje i iskustvo u oblasti HACCP sistema; sposobnost identifikacije i procene potencijalnih opasnosti (biološke, hemijske, fizičke) tokom proizvodnje, rukovanja, skladištenja, transporta i pripreme hrane; znanje i iskustvo u ocenjivanju reduslovnih programa (GMP/GHP); sposobnost da se proceni efikasnost kontrolnih mera i verifikacije HACCP plana;
−znanje i iskustvo u oblastimetodologije provere; znanje o relevantnim industrijskim procesima; znanje o propisima, zakonskim/pravnim zahtevima i standardima.