GHP | Good  Hygienic Practices

GHP

DOBRA HIGIJENSKA PRAKSA |GHP

U okviru dobre proizvođačke prakse, čisćenje i higijena imaju posebnu važnost i smatraju se glavnim elementima dobre higijenske prakse. GHP može da se opiše kao skup postupaka kojima se obezbeđuje čisto, sanitarno okruženjeza proizvodnju, preradu, skladištenje i snabdevanje prehrambenim proizvodima. Drugim rečima, dobra higijenska praksa određuje štaje potrebno da se učini u vezi sa čišćenjem i higijenom, kao i kadai kotreba da sprovede te poslove. Oblasti obuhvaćene programom dobre higijenske prakse su: čišćenje objekta/pogonai opreme; zdravstveno stanje i čistoća osoblja koje obavlja poslove u vezi sa hranom; čistoća sirovina za proizvodnju, uključujući i žive životinje; obezbeđivanje da sva sredstva za održavanje higijene i druge hemikalije budu pravilno upakovane, obeležene, uskladištene i da se primenjuju shodno svojoj nameni i dokumentovanim postupcima. Da bi se svi ovi uslovi ispunili neophodno je predvideti i obezbediti :

USLOVE ZA ODRŽAVANJE LIČNE HIGIJENE ZAPOSLENIH

Sredstva i prostorije za ličnu higijenu moraju da budu raspoloživi i lako dostupni, da bi se održao odgovarajući nivo lične higijene i izbegli kakokontaminacija hrane tako i kontaminacija/infekcija zaposlenih.

Toaleti (klozeti)- treba da budu povezani sa kanalizacionim sistemom, a njihov broj da odgovara broju zaposlenih. Vrata toaletane smeju da se otvaraju neposredno u prostorije u kojima se rukuje sa hranom, ali je poželjno dase nalaze u istoj zgradi. Potrebno je da ispred toaleta postoji prostor u kojem zaposleni mogu da skinu i okače zaštitnu odeću.

Oprema za pranje ruku (umivaonici)-treba obezbediti dovoljan broj umivaonika, u skladu sa brojem zaposlenih. Oni treba da su odgovarajuće postavljeni, snabdeveni toplom i hladnom tekućom vodom, sredstvom za pranje ruku, kao i sredstvima za sušenje ruku za jednokratnu upotrebu. Umivaonici treba da budu smešteni uz toalete i na mestima ulaska u prostor gde se obavljaju poslovi sa hranom. Na taj način, osoblje može da ih koristi nakon upotrebe toaleta i pre odlaska na radno mesto. Da bi se izbeglo unakrsna kontaminacija ruku, slavina treba da se aktivirasenzorom ili pritiskom kolena ili stopala.

Garderobe (svlačionice) – treba obezbediti garderobe, gde god je predviđeno da zaposleni nose radnu izaštitnu odeću. One treba da budu odvojene od toaleta i prostorija gde se obavljaju poslovi sa hranom, ali je poželjno da se nalaze u istoj zgradi. Druge prostorije, kao što su prostorija za ishranu, manipulativni prostori, skladišta i slično, ne mogu da se koriste kao garderobe. U garderobitreba da ima dovoljno ormarića za stvari zaposlenih, kao i mesta za sedenje kako se prilikom presvlačenja i prezuvanja ne bi zaprljala radna i zaštitna odeća. Najbolje je obezbediti predprostor (tampon-prostorija)između garderobe i radne prostorije, u kome se, pored umivaonika, nalazi i oprema za pranje zaštitnog pribora (na primer, kecelja i čizama).

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE UPRAVA ZA VETERINU


 VODIČ ZA RAZVOJ I PRIMENU PREDUSLOVNIH PROGRAMA I PRINCIPA HACCP U PROIZVODNJI HRANE PDF UPUTSTVO


Prema članu 45. Zakona o bezbednosti hrane (Sl. Glasnik Republike  Srbije, broj 41/2009), subjekti u poslovanju hranom dužni su  da „obezbede da su u svim fazama proizvodnje,  prerade i prometa hrane ,  koje su pod njihovom kontrolom ,  ispunjeni propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane”, a  u članu 4. Pravilnika o uslovima higijene hrane ( Sl.  Glasnik Republike  Srbije, broj 73/2010), utvrđeni su principi na kojima se zasniva poslovanje hranom, koji između ostalog obuhvataju:

– “za bezbednost hrane najveću odgovornost ima subjekt u poslovanju hranom“,
– “korišćenjevodiča za dobru praksuu svim fazama lanca hrane pomaže subjektima u poslovanju hranom u sprovođenju pravila o higijeni hrane i u primeniprincipa HACCP”, i
– “uspostavljanje mikrobioloških kriterijuma i uslova za kontrolu temperature koji su zasnovani na naučnoj proceni rizika”.